"ZA VREME ŠOŠKIĆA 550.000 LJUDI JE OSTALO BEZ POSLA" Veroljub Arsić za Kurir: Istim principom bi da opet vode srpsku ekonomiju!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Veroljub Arsić tvrdi da je za vreme mandata Dejana Šoškića bez posla ostalo 550.000 ljudi i da je Srbija tada dovedena do ivice bankrota.
- Navodi i da su banke bez kontrole podizale kamate, pa su građani plaćali duplo veće rate, dok je profit iznošen iz Srbije.
- Prof. Zijad Bećirović ocenjuje da je Srbija u poslednjoj deceniji ostvarila snažan ekonomski uspon i prešla ka ekonomiji znanja.
Današnja tema se odnosi na život svih nas - naš standard, novčanike i kućni budžet. Kako je to izgledalo pre 15-20 godina i kako danas? Od guvernera Narodne banke do blokadera, tako bi ukratko mogao da se opiše put Dejana Šoškića.
Dok je bio na mestu čelnika monetarne politike, Srbija je dovedena do ivice bankrota, a evo kako je tada govorio Šoškić:
Veroljub Arsić, predsednik odbora za finansije u tehničkom mandatu bio je gost jutarnjeg programa Kurir televizije kada je analizirao tadašnji i sadašnji rad Dejana Šoškića, ali i ekonomiju Srbije.
Nova vlast je 2012. tražila odgovore zbog stanja u kojem se nalazila domaća valuta, Šoškić nije hteo da napusti tu funkciju, pa je rekao da nema razloga za ostavkom. Ipak, kasnije je podneo ostavku, a za dve godine njegovog mandata rezultati pokazuju da sve što je moglo da se uništi u srpskoj ekonomiji i privredi bilo je uništeno. Danas, taj isti čovek se pojavljuje u blokaderskim pričama o najvišim političkim pozicijama.
- Reč je o tome da se pravi politička grupaciju koju bih nazvao nevladina lista kandidata za poslanike i onu agendu koju su sprovodili do 2012. će da nastave, a to su i najavljivali. Podsetio bih da su tokom mandata Šoškića 550 ljudi svaki dan gubilo posao. To nije moj izvor, to je objavio Dojče vele, postoje egzaktni podaci. Bez posla je ostalo 550.000 ljudi. Svakako da njegova pozicija, koju je tada imao, snosi deo odgovornosti za toliko izgubljenih radnih mesta - rekao je Arsić.
Arsić podseća da nije bilo nikakve zaštite korisnika finansijskih usluga:
- To su obično naši građani koji podižu kredite, a oni su podizani pod uslovima koje je banka određivala bez ikakve kontrole. Banke su u jednu od klauzula u ugovoru stavljali konkretnu kamatnu stopu na dan zaključenja ugovora, ali da banka ima pravo u skladu sa svojom poslovnom politikom da promeni kamatnu stopu. Banke su to radile, pa imamo modele gde su građani koji su podigli kredit 2007. i 2008. već 2010. i 2011. plaćali ratu duplo skuplje, znači kamata je bila za 100 odsto veća. Tu su banke ostvarile ekstra profit. Umesto da taj novac vrate nazad na tržište, banke su tu dobit usmeravale u otkup naših deviznih rezervi, iznosile ga iz Srbije, podizale kurs evra i stvarale perpetuum mobile za inflaciju. To je baš bilo mesto gde je NBS trebalo da interveniše - izjavio je Arsić.
Prof. Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne studije u Ljubljani je pričao o današnjoj politici Srbije i kako je vide zemlje regiona.
- Predsednik Vučić vodi samostalnu i nezavisnu politiku, a pogotovo na Balkanu vam tako nešto ne dozvoljavaju. Kolega je vrlo lepo predstavio šta je bilo 2010. i 2012., a javnost koja prati rad instituta za bliskoistočne i balkanske studije dobro zna da smo mi i tada kritikovali, da se ne misli da to radimo naknadno. Samim tim, sa ove distance, možemo napraviti konkretnu paralelu. Srbije je uspela da dođe u kvalitetnu novu fazu. Moramo prizananje da odamo predsedniku Vučiću, a to mu priznaju i politički rivali, da ide od investicionog modela ka ekonomiji znanja i regionalnom liderstvu. Srbija je poslednju deceniju ostvarila jedan od najdinamičnijih ekonomskih uspona na Zapadnom Balkanu - podvlači Bećirović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: